Požar u Deliblatskoj peščari trajao je više od mesec dana. Nepunih nedelju dana kasnije, Skupština je usvojila zakon koji menja namenu upravo izgorelog zemljišta.
Deliblatska peščara, jedna od najvrednijih prirodnih celina u Srbiji, ovog leta je gorela više od mesec dana. Dok je požar još trajao, stručna javnost upozoravala je na nedostatak pravovremenih i efikasnih mera zaštite, i tražila da se pažljivo isplanira svaka mera koja će uslediti nakon gašenja. Nadležni na ta upozorenja nisu adekvatno reagovali.
A onda je, 31. avgusta, Narodna skupština Republike Srbije usvojila izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. Među njima je i odredba koja omogućava promenu namene šumskog zemljišta oštećenog ili uništenog u požaru, u slučajevima kada je to neophodno za realizaciju projekata od javnog interesa, odnosno za izgradnju objekata javne infrastrukture.
Trenutak usvajanja te odredbe teško da je slučajan. Zakon je donet neposredno nakon jednog od najvećih požara koji su ikada pogodili Deliblatsku peščaru i njenu okolinu, u trenutku kada posledice požara još nisu ni izbliza u potpunosti sagledane.
Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu i Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu, dve vodeće naučno-obrazovne institucije u oblasti biologije i prirodnih nauka kod nas, javno su poručili da obnova Peščare ne sme da se svede na prosto pošumljavanje ili mehaničko vraćanje prethodnog stanja. Oba fakulteta insistirala su da očuvanje biodiverziteta mora biti osnovni prioritet obnove, i da ceo proces revitalizacije mora biti transparentan i uključiti naučnu i stručnu zajednicu od samog početka.
Upravo nasuprot tom zahtevu, država sada otvara zakonski prostor da se namena izgorelog zemljišta promeni pre nego što je ikakva ozbiljna naučna procena uopšte sprovedena. Otvoren prostor za to da projekti čiji pravi interes niko nije javno obrazložio dobiju pristup zemljištu koje je tek izgorelo, dok građani i stručnjaci još broje štetu.
Deliblatska peščara tako postaje najnovije ime na već dugačkom spisku. Pre nje tu su bili Rio Tinto, radar na Guduričkom vrhu, izuzetno štetna brana blizu Arilja, pokušaj izgradnje luke na Bari Revi, i niz drugih projekata u kojima su prirodna dobra Srbije sistematski tretirana kao prepreka interesima krupnog kapitala, a ne kao resurs koji treba čuvati za buduće generacije.
Zahtevamo da se usvojene izmene Zakona o planiranju i izgradnji stave van snage. Zahtevamo da se Deliblatska peščara obnovi onako kako to traže struka i nauka, tako da očuvanje njenog prirodnog bogatstva i biodiverziteta stoji iznad interesa bilo kog pojedinačnog projekta.
Peščara je gorela mesec dana. Zakonu je trebalo osam.
Ne dozvolimo uništavanje prirode u korist krupnog kapitala!
Izvor: blokade.org