Kada jedan čovek kontroliše sve, onda naš glas mora postati poklič.
Ako su on i njegovi ućutkali sve, onda mi moramo prekinuti tišinu.
Ako oni određuju šta sme da se čuje, onda mi moramo svima probiti uši.
Mi nismo medij. Mi smo alat.
Iako alat služi da stvar popravi, ako njim zamahneš onda oruđe postaje oružje.
Nismo neutralni. Nismo objektivni. Nismo medij.
Mi smo zapeta puška.
Glas se koristi na izborima, ali glas mora da se čuje svakoga dana do izbora.
Ovo je glas svih vas. Svih nas.
Ali moraš da učestvuješ.
Mi smo eho. Tvojih misli. Tvojih želja.
Da li nas čuješ? Dobro je. To znači da si još živ.
Ovo nije stanica koja traži dozvolu.
Ovo nije program koji čeka odobrenje.
Ovo je signal koji se probija kroz njihovu buku.
A glas, jednom kada izađe u etar, više ne pripada onome ko ga je poslao.
Pripada svima.
Oni imaju vlast. Mi imamo glas.
Do pobede.
Studenti pobeduđuju!